Прошетајте по Фрушкој гори док је лепо време. Планина је пуна лековитог биља, гљива и шумских плодова. Једно од њих је и ЉОСКАВАЦ. Латински назив: Physalis alkekengi L. Други називи су поганчева трава, пљускавац, лампион, мехурица.


Љоскавац је усправна, слабо разграната биљка, висине до 80 cm. Листови су јајасто троугласти. У горњем делу је покривена длачицама. Сочне и слаткасте, веома укусне бобице истовремено су и киселкастогорког укуса. Цветови су звонасти, зеленкасто-беле боје. Плод је црвена сјајна боба, затворена појединачно у јако набреклу попут опне, више углату чашку. Плод сазрева у рану јесен. Треба припазити да плод не дође у додир са чашком која је врло горка (опна садржи отровни и горак гликозид физалин). Љоскавац расте по шикарама, виноградима и светлим шумама.



Лековити делови биљке

Сабире се зрео плод у јесен и суши на топлини на пећи или у рерни. Кад јe сув мора под прстима шуштати. Своју црвену боју мора задржати и након сушења. Користе се само зреле бобице, једу се сирове или прерађене у сок. Најчешће се једу ушећерене или кандиране, као додатак воћним салатама, слатким умацима и преливима, прерађују се и у пекмез, џем и компот, но пре кувања, сирове бобице се кратко ставе у замрзивач да се уклони горак укус.

Препорука је стручњака, да дневни унос буде највише 20 сирових бобица !!!


Сув плод се употребљава код потешкоћа у мокрењу, хроничне упале бубрега и мокраћног мехура, помаже код избацивања воде из организма, али и песка и каменца из бубрега. Врућ чај од плода љоскавца подстиче знојење и смањује повишену температуру. Регулише и олакшава менопаузу.


Као чај: 20 g на пола литре вина или воде кувати 1-2 минута. Преко дана пити у гутљајима. Не сме се често и дуже време узимати јер трује желудац.



ГАЈЕЊЕ ЉОСКАВЦА


Гаји се на топлом-сунчаном или полусеновитом положају, на свежем, растреситом и пропусном кречњачком тлу, богатом хранљивим материјама. Размножава се семеном у марту, а биљчице изникле из семена треба расадити крајем априла или почетком маја. У топлим подручјима, где је љоскавац вишегодишња биљка, деобом биљке у пролеће или касно лето. Редовно и обилно заливати по сувом времену, а у касну јесен стабљике одсећи при тлу.


Зреле бобице сакупљати по потреби. За сушење се беру у септембру, пажљиво одвајају од мехурастог омотача и у танком слоју брзо суше крај пећи или у рерни. Сушењем се бобице смежурају и суве шушкају под прстима, али морају задржати природну боју. Чувајте их добро затворене на сувом и тамном месту.



Текст преузет са http://www.agroinfotel.net/